Ово пак судих у себи да опет не дођем к вама у жалости.

Јер ако ја чиним жалост вама, ко је који ће мене веселити осим онога који прима жалост од мене?

И писах вам ово исто, да кад дођем не примим жалост на жалост, а за које би ваљало да се веселим надајући се на све вас да је моја радост свију вас.

Јер од бриге многе и туге срца написах вам с многијем сузама, не да бисте се ожалостили него да бисте познали љубав коју имам изобилно к вама.

Ако ли је ко мене ражалио, не ражали мене, до неколико, да не отежам свима вама.

Јер је довољно таковоме кар овај од многијех.

Зато ви насупрот већма да опраштате и тјешите, да такови како не падне у превелику жалост.

Зато вас молим, утврдите к њему љубав.

Јер вам зато и писах, да познам поштење ваше јесте ли у свачему послушни.

А коме ви што опростите ономе опраштам и ја; јер ја ако што коме опростих, опростих му вас ради мјесто Исуса Христа,

Да нас не превари сотона; јер знамо шта он мисли.

А кад дођох у Троаду да проповиједам јеванђеље Христово, и отворише ми се врата у Господу,

Не имадох мира у духу својему, не нашавши Тита, брата својега; него опростивши се с њима изиђох у Маћедонију.

Али хвала Богу који свагда нама даје побједу у Христу Исусу, и кроз нас јавља мирис познања својега на сваком мјесту.

Јер смо ми Христов мирис Богу и међу онима који се спасавају и који гину:

Једнима дакле мирис смртни за смрт, а другима мирис животни за живот. И за ово ко је вриједан?

Јер ми нијесмо као многи који нечисто проповиједају ријеч Божију, него из чистоте, и као из Бога, пред Богом, у Христу говоримо.